KOLUMNA Coprnice pod suncobranom

1
356
Ivek i Štefek bili su mornari na prekooceanskoj plovidbi. Nakon godinu dana, kad su pristali u luci, svi dečki s broda otišli su tražiti cure. Onak, za jednu noć. Ivek si je nekakvu našel, ali Štefek ne, jer su već sve bile zauzete. No, zato kad su se dobro i debelo napili, Ivek mu je podmetnul napuhanu lutku i čak ga s njom i upoznal! Naravno, kak već ide, potom su se razišli po sobama.

Drugi dan ujutro svi su pričali kak je koji koju. Štefek je sedel sam u ćošku i plakal. Pita ga Ivek da kaj je bilo, a Štefek njemu – spal sam s coprnicom! – Pa kak?
– Kaj kak? Ja nju v sobu, skinem, počnem ju ljubiti i vgriznem za vrat, a ona “frrrrr!” tri kruga oko sobe i kroz prozor van!
– Jeeee, Štef… viš nisi imal sreće! Ali, ti je to dobra škola za drugi put kaj buš znal prepoznati coprnicu!

To je vic star više od sto let koji upozorava da nije dobro jako puno piti. Ali, kak danas prepoznati coprnicu i zakaj je to bitno? Metle više nemaju, farbaju si lasi, operiraju i povećaju sve ostalo. Ono kaj se da. Čak si mogu promijeniti i spol, tak da je Štefek još dobro prošel. Danas ne da ti odleti iz sobe, nego ti sve pobere i stera te iz sobe golog i bosog! Zato bi bilo dobro da oni koji idu na more malo više misle gornjom glavom. To ne bi bilo dobro za našu pronatalitetnu politiku koja je i onak drž – nedaj, a i tko bi štel v hiži snehu Leonardu koja se prije par let zvala Željko ili kak već. Pred nama je dugo toplo ljeto, pa sam samo štel malo skrenuti pozornost onima željnima zabave da su na našem Jadranu coprnice koje su se modernizirale!

Prije nego odu na more, oni koji si to mogu priuštiti, jasno, još malo će gledati utakmice na koprivničkim terasama pod maslinasto zelenim suncobranima i biti živčani iz dva razloga. Prvo zato kaj smo nepravedno ispali s europskog prvenstva i drugo, zato kaj čekaju konobara da im donese pijaču tri gladne godine. “Kak da je otišel kavu v Brazil nabrati!”… ili po pivu u Dansku. Tak bu isto i na moru, ali tam ne budu toliko žifčani jer su u statusu turista, dakle obazrivi prema konobarima ili konobaricama, kao svi kulturni i fini Hrvati kad odu negdje izvan svojega grada. Tak da našim koprivničkim konobarima i konobaricama skidam kapu na strpljenju i uljudnosti. Svaki put kad sjednem na terasu, kao da se snima novi nastavak Planete majmuna. Samo kaj u to vrijeme nije bilo suncobrana i nije ti moglo pasti nešto na glavu dok bezbrižno šećeš u natikačima.

Nevjerojatno je jednostavno promatrati pojedine zgrade u centru grada i njihove rustikalne fasade s kojih malo-malo nešto padne, a nikoga nije briga osim onoga kojeg cigla ili crijep pogodi. Svugdje je na A4 papiru sitnim slovima bold italic desetka napisano “upozorenje” i “opasnost”, ali tak sitno da pola Koprivnice ne vidi pročitati. Na jednom ćošku pametna klupica i bleščeča kanta za smeće s tri rupe, a na drugom ti bez problema nekaj padne na glavu. To je taj europski standard o kojem svi sanjamo. Jedino mi nikak nije jasno kak su takve fasade tam di su baš banke, jer se njima prvima ne isplati da nekoga strefi, pa ne bu mogel vraćati kredite, s obzirom da jamci više ne postoje ili su nestali. Viš, bilo bi dobro da bankari dogovore s gazdama prostora tak da jedan dio najamnine ulože u nove fasade, pa da ne čitamo danas, sutra u novinama: Razbio glavu dok je jeo sladoled ili Opal mu je dio fasade na glavu dok je izlazio iz banke. Baš sam se sjetio kak je prije par let opal cijeli balkon na vijećnici i fala bogu da su to odmah popravili. Sva sreća da je opal sam od sebe i da nije netko gore stajao! Da li je trebao, otom-potom.

Neki će putem plavog Jadrana, neki na Šodericu, a neki budu doma ostali farbati ogradu i slušati ženu kak su nesposobni i nemru nikam otpeljati familiju. Sad je prilika, kad se malo grad isprazni, da gradska vlast vidi kaj napraviti s oronulim fasadama.

Na kraju si razmišljam o tome da smo imali dva praznika prošli mjesec. Povodom prvoga se potrefila utakmica, igrala je Hrvatska, bio je koncert i pivo se točilo. Povodom drugoga nigdje ništa, a taj se zove “Dan državnosti”. Očito više nije bilo novaca za feštu ili su ga namijenili za rješavanje pitanja azbestnih ploča na dječjim vrtićima. Ako jesu, tko sretniji od mene!

Mada, nekak mi se čini da su coprnice pod suncobranima daleko bitnije od svega.

ŠALJI DALJE
  • Jakow Sh.

    Erni, pa znaš da je “našim” gradskim vladarima puno draži 29. novembar ili rođendan zločinca tita od hrvatskih praznika, pa bu onda sigurno pak nekakav Jokić popeval. Zato je bolje da se fasade ne poprave, morti koja zvekne na glavu oponašatelja dužnosti grdonačelnika pa ga prosvetli.